Песме пријатеља

Песме пријатеља



Песме пријатеља - најновије објаве

  • Кристина Павловић Рајић: РАЗБРАЈАЛИЦА РАЗБРАЈАЛИЦА Један, два – ево га Три, четири – одабери! Једна врана Незвана Долетела С Незнан поља Стаде, те се испрси И рече му: „Ту си!“ Из шешира стара Сада бежи бели ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 09.06.2017. 06:15
  • Милица Тасић: ЧУДНА НОЋ ЧУДНА НОЋЈесмо ли се нашлиjедном кад смо се тражилиу замрзлој ноћи,онда кад могли су се видети траговиуливања наших душа?За вечност те питам,одговор твој ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 09.06.2017. 06:15
  • Звездана Крстић: ДА МОГУ ДА МОГУДа те могу само на тренОдвратити од тог бесмислаО смирају дана у сутон И уверити те на постојањеСмогни тај трептај преда мном Очију загледаних по ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 27.05.2017. 07:15
  • Дајана Савановић: ПУСТИ МЕ ПУСТИ МЕ Прекидам овај бесмислени урлик у срцу,Јер на свом лицу видим само Пораз, тугу и страх. Прекидам осјећаје Који су вјероватно били заблуда,Почећу поново да волим себе ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 28.04.2017. 03:12
  • Душан Ђорђевић Нишки: ДА ЛИ ДА ВАС ПИТАМ... ДА ЛИ ДА ВАС ПИТАМ...Како се мирно спаваКаква вам је ноћ,Кад сви спавајуДа л’ вас боли глава?Да вас питам, музика шта јеЗа миран сан ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 24.04.2017. 08:05
  • Владан Савић: НЕ ВЕРУЈЕМ НЕ ВЕРУЈЕМНе верујемни речима више,том камењу из мутних потока,чак ни песми, што се, ево пише,а још мање,у своја два ока.Не верујем кад се ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 24.04.2017. 08:04
  • Дајана Савановић: НЕМИР НЕМИРМладост струји тијелом, а жар се гаси дубоко у магли разочарења,док свако некеогледе кроз мој живот води, свакоме сам подсмијех, Квазимодо којег нико не види и не ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 28.04.2017. 03:15
  • Драгана Албијанић: УПЛИВ УПЛИВУпловио у моју самоћучежњом дозван,незнан,али душом боном и детињом                                          сродан.Загледах се у њену дубинуи наслутих нежност и топлину.Занесена, опчињена...Јао, шта ћу?!Душа ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 10.11.2016. 13:10
  • Ирена Бодић: ОКТОБАР ОКТОБАР Ветар ћудљиви скида крошње до голаКао на молитву шаке, сплиће грање.Обнажена невеста је топола;Док обесно грли брезе и јаблање. Свирај маестро кола и чардаше,Са окнима ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 11.10.2016. 05:48
  • Рајица Марковић: ХУМАНИТАРКА ХУМАНИТАРКАМорално је и орално ако је кроз гумуМорално је бити пешко с гумом у ректумуМорално је бити дерпе и министар владеУ Европи то и фратри један ...
    Објавио/ла Анђелко Заблаћански у 11.10.2016. 05:46
Приказивање 1 - 10 постова од 48. Прикажи више »

Кристина Павловић Рајић: РАЗБРАЈАЛИЦА

поставио/ла Анђелко Заблаћански 09.06.2017. 06:11   [ ажурирано 09.06.2017. 06:15 ]



РАЗБРАЈАЛИЦА

Један, два – ево га
Три, четири – одабери! 

Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Стаде, те се испрси
И рече му: „Ту си!“

Из шешира стара
Сада бежи бели зец
Низ басамке танке
Разлетеше се сламке

Пет, шест – лоша вест
Седам, осам
„Знаш ли ко сам?“

Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Стаде, те се испрси
И рече јој: „Ту си!“

Хоп, хоп из кецеље боб
На астал се просу
И показа косу,
Накези се бабином
Погуреном носу.

Девет, десет – све у тресет
Једанаест, дванаест...
Mors certa, hora incerta1 

Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Мало само одстоја
Изнад главе гракну:
„Ту си!“

Ђа, ђа зврнда рђа!
Иш, иш у буњиште!

Кристина Павловић Рајић                                                            



[1] Mors certa, hora incerta – Смрт је сигурна, час смрти несигуран

Милица Тасић: ЧУДНА НОЋ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 27.05.2017. 07:08   [ ажурирано 09.06.2017. 06:15 ]



ЧУДНА НОЋ

Јесмо ли се нашли
jедном кад смо се тражили
у замрзлој ноћи,
онда кад могли су се видети трагови
уливања наших душа?

За вечност те питам,
одговор твој нек прелети тајну,
јесмо ли се пронашли онда,
плачући заједно на крову ишчезнућа?

Зар заборав дa срећу једног нам тренутка 
стави на своја прашњава крила?

Је ли то да смо постојали само минут 
неко дупло дно,
само дубоки сан у мојим сновима,
или све је само део маште,
имагинација твоја и моја?

Милица Тасић

Звездана Крстић: ДА МОГУ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 04.05.2017. 06:26   [ ажурирано 27.05.2017. 07:15 ]



ДА МОГУ

Да те могу само на трен
Одвратити од тог бесмисла
О смирају дана у сутон 
И уверити те на постојање

Смогни тај трептај преда мном 
Очију загледаних по пути мојој
Изворишту свих уздаха ти отетих
И због њих пробдeтих ноћи

Не живи у мрачном кутку
Јер недалеко светиљке горе
У пуном сјају, чари у јеку
Не гаси их, догореће саме.

Звездана Крстић

Дајана Савановић: ПУСТИ МЕ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 28.04.2017. 03:10   [ ажурирано 28.04.2017. 03:12 ]



ПУСТИ МЕ
Прекидам овај бесмислени урлик у срцу,
Јер на свом лицу видим само 
Пораз, тугу и страх. 

Прекидам осјећаје 
Који су вјероватно били заблуда,
Почећу поново да волим себе,
Почећу да дишем. 

Прекидам своје снове кад у њих ти дођеш.
Иди, пусти ме да живим.
Молим те, иди, 

Због тебе су ми плућа тијесна, 
Вапим за ваздухом 
И видим – све ближе сам дну. 
Оголила сам душу, остала је празна, 
Хладна, сама.
Изађи из мене.
Пусти ме да живим.

Дајана Савановић

Душан Ђорђевић Нишки: ДА ЛИ ДА ВАС ПИТАМ...

поставио/ла Анђелко Заблаћански 24.04.2017. 07:59   [ ажурирано 24.04.2017. 08:05 ]



ДА ЛИ ДА ВАС ПИТАМ...

Како се мирно спава
Каква вам је ноћ,
Кад сви спавају
Да л’ вас боли глава?

Да вас питам, музика шта је
За миран сан, за дан
 Нови, поздрав без осмеха,
Да вас питам, мир Божији где је?

У осами трачак наде крадем,
Одговоре у страху назирем,
Дајем време на продају,
На пијаци безименој,

У пешчанику набујала река 
Песка, јури без шума,
Оде време са мог друма
И  пустињска дина мека!

О Ускрсу 2017.

Душан Ђорђевић Нишки

Владан Савић: НЕ ВЕРУЈЕМ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 19.04.2017. 03:44   [ ажурирано 24.04.2017. 08:04 ]



НЕ ВЕРУЈЕМ

Не верујем
ни речима више,
том камењу из мутних потока,
чак ни песми, што се, ево пише,
а још мање,
у своја два ока.

Не верујем кад се 
стопи
млад месец и густа
тама,
ни магији
што ме опи
мудрошћу и опсенама.

Иструлиће грожђе
до пролећа
и крушку ће пождерати 
црви,
не верујем оном
што је срећа,
а да није створено у крви.

Не верујем
да ћу икад стићи 
све, што сам вам некад
обећао,
јер пре тога – мирно ћу 
отићи
и неће ми, неће бити
жао.

Не верујем више теби
драга,
лакомо ти открих све
слабости
нек све иде бестрага,
до врага,
нека иде,
са нашом младости.

Владан Савић

Дајана Савановић: НЕМИР

поставио/ла Анђелко Заблаћански 10.11.2016. 13:10   [ ажурирано 28.04.2017. 03:15 ]



НЕМИР

Младост струји тијелом, 
а жар се гаси дубоко 
у магли разочарења,
док свако неке
огледе кроз мој живот води, 
свакоме сам подсмијех, 
Квазимодо 
којег нико не види 
и не сматра вриједним. 

Душа ми је гола, 
због немани пуста, 
тек овлаш  се насмијем, 
ето, 
не знам  зашто, 
а утроба је пуна тешких жеља, 
нада и разочарења. 

Желим да одем 
од свега познатог, 
старог, трошног и горког,
да сване нови дан 
измијешан непознатим надама, 
шансама, 
шаком среће и зрном слободе. 

Хоћу да се бојим нове буке,  
да трчим, 
да се борим, 
да ме неко воли, 
и ја да неког волим.

Хоћу да на новом путу нађем 
сигурну стазу, 
уточиште за срећу, 
радост и тугу,  
ослонац за јуче, стијену за сутра.  

Напустила бих себе саму, 
своје страхове, стеге и ограничења,  
измијешала бих 
своје ђаволе са дивљинама. 

Поред буке туђих жеља, 
поред борбе туђих душа, 
наћи ћу свој пут.  

Поред оштрих језика кобних, 
поред људи црних злобних,  
обојићу своје сате наранџама
и  минуте  јагодама,
Молићу Етера 
да нам пошаље ваздух Богова, 
и Еју да нам обасја љепше зоре.  

Још вјерујем 
у нама није само туга и Хаос, 
још вјерујем Правда и Љубав 
поново ће доћи, 
кад свјетло  изронити из Хада.  

Дајана Савановић

Драгана Албијанић: УПЛИВ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 31.10.2016. 14:51   [ ажурирано 10.11.2016. 13:10 ]




УПЛИВ

Упловио у моју самоћу
чежњом дозван,
незнан,
али душом боном и детињом
                                          сродан.

Загледах се у њену дубину
и наслутих нежност и топлину.

Занесена, опчињена...

Јао, шта ћу?!

Душа блага и чудесна,
али страсна и телесна!

Смем ли, Боже, 
да га желим,
да га љубим,
да га страсним миловањем целим?!

Смем ли да га волим?!

Опет страсти задах трули
опомиње да заборав пустош носи,
ништавилу хрли...

Опрости ми, драги,
на распећу!
Жеља мами,
али телом у беспућу
ка светлости душом отимам се
            тами!

31.10.2016.

Драгана  Албијанић

Ирена Бодић: ОКТОБАР

поставио/ла Анђелко Заблаћански 11.10.2016. 05:43   [ ажурирано 11.10.2016. 05:48 ]



ОКТОБАР
 
Ветар ћудљиви скида крошње до гола
Као на молитву шаке, сплиће грање.
Обнажена невеста је топола;
Док обесно грли брезе и јаблање.
 
Свирај маестро кола и чардаше,
Са окнима куцај здравице,
Као пијанцу кад вино капаље из чаше –
Октобар кишом натапа оранице.
 
Тад заболи ме трава уморно њихање
И остарелог сунца мутан сјај,
Боли ме и ливада тихо умирање,
Боли цврчаков тежак уздисај.
 
Ирена Бодић

Рајица Марковић: ХУМАНИТАРКА

поставио/ла Анђелко Заблаћански 20.09.2016. 05:44   [ ажурирано 11.10.2016. 05:46 ]



ХУМАНИТАРКА

Морално је и орално ако је кроз гуму
Морално је бити пешко с гумом у ректуму
Морално је бити дерпе и министар владе
У Европи то и фратри један другом раде.

Градове смо развалили бијући у шерпе
Стидом сви се сад покрисмо а поносом дерпе
Кварном мозгу ђаво даде право да се слади
По избору или спреда или отпозади.

Изврнули морал вечни врагу на поругу
Црна влада и тонира собом белу кугу
Установе отварају затворена врата
По квотама да упосле свога топлог брата.

Баранда узалуд чека да се врате роде
Не да пендрек који штити биполне слободе
Дневница плус плате дође и јело и пиће
Па мурија радо штити поносне хомиће.

Кад пожели братац топли да постане селе
Испрати га муријашу мало до Зaбеле
Засврби л' га где не треба па би да се џарка
Нека буде сека перса ал хуманитарка.

Рајица Марковић

1-10 of 48