Бора Симић: БИТВА У МЕНИ

поставио/ла Анђелко Заблаћански 15.11.2015. 06:09   [ ажурирано 21.11.2015. 02:00 ]


БИТВА У МЕНИ

Кад ме загрле твоје обале без бола
млеко твог питомог неба
ороси моје стрњике очију
тад нисам жељан ни хлеба.

Кад вивак из шевара
постане звоно песме моје
у освит дана
тад ми у души пчеле се роје.

Кад пусто подне
пољима трешти у сјају
тад ми у души штенци врућине
гладни залају.

Кад јаблани јесење сањалице
и луди багреми - свати пролећа
милују сребро звезда
тад ми се душа умрлих сећа

Кад ме загрле уједрале гране
твог зеленог ћутања
душу ми
тад цркви води путања.

Бора Симић