Марина Богдановић: ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

поставио/ла Поезија суштине 14.09.2016. 02:54   [ ажурирано 15.09.2016. 10:29 ]


ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче

И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче

Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи

Док нам отргнуте душе низ ветар
У завештане метаморфозе
Беже

Зар сви ти утони и глинени омажи
Нису боли без слова
Био сам онај који јесам

Тек сена
Био сам на земљи орахова
И не дочеках ништа изван мог трена

Марина Богдановић