Ненад Живковић: ТАЈНА

поставио/ла Поезија суштине 08.08.2016. 05:51   [ ажурирано 10.08.2016. 08:19 ]


ТАЈНА 

Река сјаји бистрија од сузе
Очи пара чистотом до бола
У њој роне све песничке музе
Грле своју сестру по лепоти
Што се купа девичански гола
Виле водне лепотом срамоти
Неће бити што већ било није
Какву тајну ова вода крије

А кад дева изиђе из воде 
Цакле јој се од милине очи
Сунце себи узима слободе
Да јој ватром по дојкама плази
Ногом белом на обалу крочи
Мило земљи што је она гази.
Неће бити што већ било није
Какву тајну ово тело крије.

Тужне врбе разастиру гране
Чешкају је по леђима меко
Пију капи слаткасте и слане
Трава расте да јој буде ближе
Руке пружа да дохвати преко
Где год крене неминовно стиже.
Неће бити што већ било није
Какву тајну ова шума крије.

Свако светло извире из таме
Па га тама чека на врхунцу
Нема светла до лепоте саме
Све што плива вапи за животом
Све што живи креће се ка сунцу
Кад умире жуди за лепотом
Неће бити што већ било није
Свако зрно једну тајну крије.

Ненад Живковић