Рајица Марковић: НАЈУРЕНО ИЗ ВРЕМЕНА

поставио/ла Поезија суштине 14.12.2015. 12:47   [ ажурирано 21.12.2015. 07:52 ]


НАЈУРЕНО ИЗ ВРЕМЕНА

Најурено из времена
И свих времних творевина
Одбачено од племена
Расте братство Божјег Сина

Бога гладних сиромаха
И песника нагрђених
Због ширења Божјег даха
Судом мртвих осуђених

Утешених у жалости
Прокажених, другомислих
Кожом умотаних кости
Од духовне глади свислих

Из очију прозорљивих
У два царства загледано
Кротко братство јуродивих
Расте само Богу знано

Кроз времеплов путујући
Више душом него телом
Лудост свету казујући
Жар пирећи под пепелом

Под презиром моћних клика
И прогоном људских власти
Осуђено због језика
На губитак људске части

Крстом Духа разапето
Вишњом вољом тихо греди
Поништено и узнето
У страдању Бога следи.

Рајица Марковић