Поезија Анђелка Заблаћанског




БЕЗ НАДЕ
 
Прозор отворен
у сну одлете птица
из собе тајни.

Мрежа живота
уплела се у оку
даљина јасна.

На зиду слутње
као слика од бола
окачен поглед.

Мисао нема
располућено време
у углу собе.

Самоћа вреба
безнадежно чекање
у празној чаши.

А ноћ се клати
у колебљивој чежњи
телефон ћути.

Анђелко Заблаћански