Поезија Анђелка Заблаћанског




ИПАК НАДА

Оловни облак
пао на врхове бреза
сакривен видик.

Уморне гране
отежале од кише
плаче самоћа.

Ветар се игра
лишће нерадо плеше
упорна нада.

Месец се јавља
ноћ блиста у крошњама
осмех победника.

Анђелко Заблаћански