Поезија Анђелка Заблаћанског




КАСНО

Зашто си млада жено украла ми срце
Кад си знала да ружа у њему вене
И да њен те мирис опити не може

Зашто си девојко сакрила свој осмех
У моје очи уморне од обичности
Ако си знала да јесен те умара

Зашто си лепојко булке ми своје дала
Кад знала си - да ветар ће их однети
Далеко од пропланка мојих снова

Али не кривим тебе - већ живот прост
И ружу у мом срцу што је свела
Пре него што је тебе срела.

Анђелко Заблаћански