Поезија Анђелка Заблаћанског




НЕКО ДРУГИ

Размичем белину
између два ока
док срце слути
где путеви зебње воде.

Несигуран корак сна
обузима биће
у сразу живота
изгубљен сопствени его.

Комадиће прошлости
назирем у магли
раскринканог сутра
тражећи реч оправдања.

Убедићу сећања
да понос не знам шта је
да овако разрок
право не могу да гледам.

Украдену тишину
ветар од мене носи
враћа ми немир
да неко сам сасвим други.

Анђелко Заблаћански