Поезија Анђелка Заблаћанског




НЕЗАБОРАВ

Заборавићу да си моја била
И да с тобом упознах нирвану
Пољупце као лептирова крила
И страхове кад зоре освану.
 
Заборавићу све вреле ноћи
И твој осмех украдене среће
Моје наде да ћеш опет доћи
Твоју машту невину као цвеће.
 
Заборавићу твоја шапутања
У заносу изречене хвале
И срцу забранићу да сања
Наше тајне велике и мале.
 
Заборавићу капке орошене
Светлуцање месеца на њима
Немушти јецај жене испрошене
Тихи јаук у нашим погледима.
 
Заборавићу ако смогнем снаге –
Или ако душу ђаволу дам –
Али твоје очи умилно благе
Док живим – за њих ћу да знам.

Анђелко Заблаћански