Поезија Анђелка Заблаћанског




ПРОЛАЗНОСТ

О, како све брзо мину
као поподневни сан:
пролеће у два скока
прескочи у лето,
лето очас у јесен 
и зима је већ на прагу,
пролећа никад више.

О, росо на уснама мојим,
дај ми још једанпут
твој укус да пијем
у обзорја румена -
док од снаге све пуца.

О, топла кишо летња,
пљусни још једном бар
на моја плећа,
која цео свемир носише на себи
и још приде нежне женске руке -
и беше ми лако и мило.

Анђелко Заблаћански