Поезија Анђелка Заблаћанског




ЗАНОС

Пожелим да сам сунце
Да од твог погледа јачи будем.
 
Пожелим да сам ветар
И у твоја недра без страха
Грубу руку завучем.
 
Пожелим да сам месечина
Да нечујно пред спавање
С тобом у постељу лежем.
 
Пожелим да сам киша
А ти гола у пољу без стрехе.
 
Пожелим да сам роса
А ти зрела крушка
У летњој ноћи.
 
Пожелим да сам зора
А твоје усне јутро
Моје усне подне
А ти ливада цветна.

Анђелко Заблаћански