Поезија Анђелка Заблаћанског




БЕКСТВО

Побећи од света, побећи од себе
Куда – овог дана уморног од магле
Сем најдубљој тами срца које зебе
И ту бол сакрити од нарави нагле.

Побећи људима, побећи животу
Куда – овог дана мртвог ми погледа
Сем грлу без суза најцрњем сомоту
И ту сачекати језу санте леда.

Побећи празнини у себи и свему
Куда – овог дана звонког од тишине
Сем у тупост главе, жеље ни у чему
И ту вечно бити као део тмине. 

Анђелко Заблаћански