Поезија Анђелка Заблаћанског




КЛЕЧАЊЕ

Дотакнем ли тек онако
сећањем 
струне у празној глави 
жица сна зајецаће 
у сопственом еху 
под гудалом живота 

Развучем ли у немару
мех хармонике без дирки 
у изгубљеном даху 
заборав ће да заплаче 
у мојим грудима 

Затрубим ли у самоћи 
писком тишине 
просуте по папиру 
све нестаће 
кад пред безумношћу 
понос клечи

Анђелко Заблаћански