Поезија Анђелка Заблаћанског




КО

Ко се нама игра на рубу свих тмина
Слаповима жудње док суше се врела
А ноћ без пољуба проста је празнина
Ко кад зора јутро никад не би срела

Ко нам ћутњом краде сакривене наде
На темељу вере куле сумње зида
А ноћ без пољуба свадба је без младе
Ко кад јутро дану склони се из вида

Ко у нама тражи отуђено биће
Оно што никада, можда, нисмо били
А ноћ без пољуба огавно је пиће
Ко кад дан сутоне облаком закрили

Анђелко Заблаћански