Поезија Анђелка Заблаћанског




НА ИВИЦИ

Клизиш низ моју пут росом жеље страсне
Додир сваки јецај гудала по жици
Из погледа просут сноп светлости јасне
Ћутање и врисак плешу на ивици

Кроз вене нам тече ноћ пуног месеца
У урлику псета урлик наше крви
Голи смо пред собом и у нама деца
Док твој уздах мене а мој тебе мрви 

Анђелко Заблаћански