Поезија Анђелка Заблаћанског




ОДОЦНЕЛИ СРБИ

Последњих се годиница
Појавише нова лица

Нова лица – фаце старе
Сад за веру као маре

И у Српство и у Бога
Што им беху бабарога

Од крста су бежали
На цркву кȏ пси режали

На Велики петак јели
Сланину и лукац бели

Молили су све народе
Да их Српства ослободе

Били увек испред свију
Што живеше за Србију

Свим расама осмех даше
Само своју зајебаше

Сад те фаце опет исте
Ко да су им душе чисте

Крсте се и Богу моле
Србијицу јадну воле

И још мене би да уче
Да је Српство тек од јуче

О свету да лоше зборе
Да због света нам је горе

Опет они паметни и први
А срце им пуно зле је крви

Зато ћу им рећи тек једно
Одоцнели Србин – баш је бедно

Анђелко Заблаћански