Поезија Анђелка Заблаћанског




ПАР

Над празним папиром сенка
Просула мастилом светлост

Њено име

Поглед у стиху без риме
На усни скривена смелост

Љубав човека

У сваком слову немирна река
Растаче ноћ далеку

Жена снева

Усред тмине сунце изгрева
Тек једном у људском веку

Љубав човека

Анђелко Заблаћански