Поезија Анђелка Заблаћанског




ПИЈАНO ПРАСКОЗОРЈE

Сећаш ли се како смо месечини
Слали пољупце додиром тишине
И како су нас будили зрикавци
Лутањем врхова прстију
У роси страсне нам пути

Сећаш ли се модрих капи у погледу
Како смо длановима врелим
Скупљали их с врхова жудње
На заруделим летњим јабукама
У нашим дрхтајима

Сећаш ли се како је трава мирисала
Испод наших стопа
Док смо лутали једно у другом
Пијани од праскозорја први пут
У нашим уздасима

Анђелко Заблаћански