Поезија Анђелка Заблаћанског




ПОБЕЋИ С ТОБОМ

Украшћу те од целога света
Само за се жено од цимета

Док мирисом рубиш месечину
Оком нудиш доброти суштину

Усном сладиш живот загорчали
Живот што је без тебе премали

С тобом могу да чујем тишину
Длановима сагледам белину

Да те нађем у свакој нигдини
У самоћи, тами и ведрини

С тобом могу да живим без људи
Оних које ни јутро не буди
 
Да те склоним од празних погледа
А ти мене похоти од леда

Из осаме мноштва залуђених
Понећемо тек грех некрштених

Анђелко Заблаћански