Поезија Анђелка Заблаћанског




ТИШИНА НОЋИ

Расплини у мени сву тишину ноћи
Да душа зајеца у лепоти страха
Покажи ми путе из своје немоћи
Кад прстима такнем врелину ти даха

Склони се у мене испред свих олуја
Пре него црн облак у очи ти уђе
Да у жилама нам крв тихо набуја
Кад зора се с тмином загрли најлуђе

Тад реч тек заусти пре дрхтаја тела
Ни сузи радости не дај да потече
У погледу чуваш сва сеоска прела
Кад у јесен пламте ватре свако вече

Анђелко Заблаћански