Поезија Анђелка Заблаћанског




УКРАДЕНИ ТРЕН НОЋИ С ЊОМ

Шум воде што се слива
Низ њено голо тело
Милујући све брегове и удолине
Мојим прстима
Буди ми
Тај заборављени дан
Кад сам јој са усне
Први пут скинуо капи росе

Шуми вода сећањем
Док осмехом блиста ноћ
У њој и мени

И опет клечим
Пред истом жудњом јасном
Пред жубором немира наших
Сакривеним у капима
Што безобразно клизе по нама
Спојеним пољупцем.

Анђелко Заблаћански