Поезија Анђелка Заблаћанског




ЖУДНА НОЋ

Купам у твом даху сваку жељу страсну
Прсти ми лутају измаглицом пути
Да у вриску видим кȏ звезду те јасну
Твоје голо тело што жудњом се слути

Све што жудња слути сад усне дотичу
И дланови чују музику твог стаса
Док у теби пишем од искона причу
Занесен тишином – лепотом твог гласа

Лепота твог гласа кичмом ми силази
Да у свакој жили најлуђе загуди
Док сан тренут сваки у јави налази
На мојим недрима дрхте твоје груди

Дрхте твоје груди – небо је све ближе
Сред ноћи по нама зрак сунца је пао
У нама све расте – талас бура диже
У један нам уздах сав је живот стао

Анђелко Заблаћански