Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Евгеније Капустин | ОТАЏБИНА

Доћи ћу, а тамо је све кô и пре –
Тихе туге све ми јасније,
Што отври недогледне просторе
Древне и миле Русије.

И видим светост и епску вечност –
Ту исконску даљину зоре,
У срцу лаком тиха неопрезност,
Покршен крст на врху гȍре...

И стазе у шумама непртиметне,
Ваздух сладак од језе сирове,
Баре и степе кô сном неговане
И древеће огрубеле коре.

И вратих се – видех да још је иста
Та блистава туга у тишини,
Родна груда сва нежна и чиста,
Што подсећа да сам на висини.

• С руског превео Анђелко Заблаћански