Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Евгеније Капустин | РУС

            Сликару И. И. Левитану
 
Изнад вечног мира кад заплави
Са капија небеских верига,
Где певају херувими слави
Не постоји ни туга ни брига.
 
Где реч свака молитва је части,
И глас јека крви нам невине;
Из руске ће земље већ порасти
Грубе стене –  црквене зидине.
 
Говорећи с неба куполама
Стоји мирно наше светилиште,
Иза тако оживљеног плама –
Плавет неба златне боје иште.
 
Зрак светлости вечности те даде,
Пробуђене у магли даљине;
Љубав нек нам загреје све наде
Молитвама туге с душе скине.
 
Овде је велики дух слободе,
Овде је реч светло и олује,
Лик је слика у таласу воде,
Дисање се са звонима чује.
 
Овде судба места мења често,
Гори попут светиљке у мраку;
Овде смрти на крсту је престо' –
Земља с небом у истом кораку.

• С руског превео Анђелко Заблаћански