Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански



Марина Цветајева | НИСАМ САМОЗВАНКА

Нисам самозванка – дошла сам у дом свој,
Нисам ни служавка  - не треба ми хлеба.
Страст сам твоја, недељни одмор твој, 
Твој дан седми, жена са седмог неба.

На земљи, тамо, давали су ми грош,
Жрвањ о врату и камен у грудима.
 - Вољени мој – зар ти је нејасно још?
Ласта сам твоја – душа са крилима!

Април 1918

• С руског превео Анђелко Заблаћански