Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | ЦРНА УДОВИЦА

Била је охола и свадљива,
Жена без стида.
У  животу кȏ трње шљива,
У љубави попут зида.

Ломила га, дубила му боре,
Таму дала свему
И сашила смртне одоре -
Њему

Теби судњи час и рака
Нису блиско,
И ево седиш  у дну мрака,
Кȏ удовица Клико.

Сама си - у глувом гробу,
Кȏ љиљани бела;
Јер живели - давно, бар кȏ пробу -
Рећи ниси хтела.

• С руског превео Анђелко Заблаћански