Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | ИЗА ПРОЗОРА

Иза прозора закаснели сутон
Као оскоруша и восак у крви...
Неће спасити светац ни икона
Дом у коме љубав изјели су црви,
Кућу у којој је издано, згажено
Стрпљење као драги камен вредно,
И неиспијене усне уснама жедним,
И два тела што не беху једно.

• С руског превео Анђелко Заблаћански