Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | РУСКА ДУША

Грлим гитару кô нежну жену,
Кô попрсје дотичем јој жице.
Лабудицу муком заробљену
С пробуђеном сузом јој низ лице.

Живети? Живот још туге воде.
Веровати? Не верујем дану.
Седам жица на гитари, роде,
У руску душу могу да стану.

Талас с таласом у њој се спаја
Магичне влати сребрне траве
Нада мирна – чека до бескраја
Пред ветром поносне трске  праве.

У руску душе може да стане,
Седам жица на гитари, роде.
Вероваће – и зори кад сване.
Живеће – и кад туге је воде.

• С руског превео Анђелко Заблаћански