Један сунцокрет у пољу целом,

На целој земљи један човек,

Једна ватра над целим селом –

На грудима талисман као лек.

Самоћу, живот – седе власи дубе,

Бељи је свагог убогог дана,

Кад само чујеш сопствене трубе

И тако сама тек себи одана.