Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански
![]() | Маријана Соломко | САМОЋА Један сунцокрет у пољу целом, На целој земљи један човек, Једна ватра над целим селом – На грудима талисман као лек. Самоћу, живот – седе власи дубе, Бељи је свагог убогог дана, Кад само чујеш сопствене трубе И тако сама тек себи одана. • С руског превео Анђелко Заблаћански |