Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | САМОЋА

Један сунцокрет у пољу целом,
На целој земљи један човек,
Једна ватра над целим селом –
На грудима талисман као лек.

Самоћу, живот – седе власи дубе,
Бељи је свагог убогог дана,
Кад само чујеш сопствене трубе
И тако сама тек себи одана.

• С руског превео Анђелко Заблаћански