Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | СЕЛО И ГРАД

Град кô пса води село на узици:
Модеран бити – макар и на улици;
Белу краву сви да помузу желе –
У граду си неко чак и кад си теле,
Али човече – град су лица, не путеви,
Та светлост селу су вране и лешеви
 
Град кô пса води село на узици:
У штету и срам вуку га злобници,
Да у диму стење кô дрво без грана
И трепери кô новчић на дну фонтана;
Али човече – град су лица, не путеви,
Та светлост селу су вране и лешеви
 
Град кô пса води село на узици:
Погребни гости место слављеници;
Да с муком дижу укочене груди,
Очију празних сити и луди.

• С руског превео Анђелко Заблаћански