Преводи руске поезије | Анђелко Заблаћански






Маријана Соломко | СВЕТЕ РУСИЈЕ

Ти – мало познати свете Русије,
Заборављени човече уклети,
И ви у бразди сивих поља ражи:
Дигните се до небесне плавети.

Речи су људске у вама застале,
Одјеци гласова без тона и боје,
Али за покајање никад касно није
Док горке сузе у грлу вам стоје

Израстите попут стабла храста:
У корену томе руске главе ћуте;
Паметне, јаке – а кô бреза нежне,
Што из сваког зла пронашле су путе.

И чувајте све пољуљано и танко;
Да са наших поља до звезда устане,
Почиваће преци мирно, поносито –
Кад пред веком сваким јуност храбро стане.

• С руског превео Анђелко Заблаћански