logo sajta
Поезија Анђелка Заблаћанског




http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=224431367&fmt=11&lani=sc
Анђелко Заблаћански
 
ПТИЦА НА ПРОЗОРУ
(2007)
(Збирка песама, страна 83)
 
ИЗДАВАЧ:
СРПСКА КЊИГА
Рума
 
уредник:
Добрица Ерић
 
РЕЦЕНЗЕНТ:
Тодор Бјелкић
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=131590668&fmt=11&lani=sc


 Наручите књигу на


Рецензију за збирку Птица на прозору написао је Тодор Бјелкић,
песник, есејиста и главни уредник Српске књиге.


ПРАСАК БОЛА, ЧЕЖЊЕ И СЕТЕ

(Ишчитавајући најновију збирку песама Птица на прозору Анђелка Заблаћанског)
 
Мачвански писац Анђелко Заблаћански до сада је објавио више књига, а предњаче оне песничке, у којима је стваралац, без остатка, уградио потпуног себе. Јер, и у буквалном смислу, за Заблаћанског је поезија живот, као дисање, као гледање или ходање. Штета је што његови рани радови нису довољно сагледани у токовима савремене српске поезије, јер пажљивом познаваоцу не би промакла чињеница да је Заблаћански веома снажна песничка појава, која има све назнаке да обележи и омеђи пристојно место у савременој српској поезији. То свакако потврђује и његова најновија поетска збирка Птица на прозору, чијој садржини би могла да позавиде и много познатија имена. Ту се, пре свега, мисли на лиричност и тананост уметничких утисака и осећања.
Ова књига ће, сигурни смо, остати упамћена као снажан прасак бола, чежње и сете. Али, не у смислу испразног туговања, него у сагледавању некако потпуно новог живота, неких нових одсјаја и (не)досањаних видика. Ипак, да се разумемо: ова свежа, снажна поезија неће представљати, нити има такве амбиције, некакав иноваторски допринос савременој српској поетској мисли. Напротив, она је сва у традицији и традиционалности, са очигледном чињеницом да су Заблаћанском велики песнички узори наши класици, на челу са бесмртним Јованом Дучићем. У песми Летња чежња песник се са тугом пита куд ли се то село у Србији креће?
Јер,

…песме нема, ни великих прела,
А лето се опет примиче јесени;
Ој земљо сељачка – јадна, невесела
Слушај како чежња јауче у мени.


Има у овој збирци неколико песама које су сам врх поетског општења и којих се неће постидети ниједна будућа антологија, или: у духу српског језика – цветник наше поезије. Ту, наравно, мислимо и на песму Реквијем за поезију, али њу више издвајамо због неопозивог односа песника према сопственом стваралаштву:
 
Зато ћу да певам тек кад песма боли,
Или кад ми чула опије чезнуће,
Кад ми свако слово осећаје сколи,
И душу разгали њихово свануће.

 
Изузетно је битан начин на који Анђелко Заблаћански саопштава песничке истине; у њему и кроз њега оне су све опште, универзалне истине и то, између осталог, чини ову књигу врхунским уметничким дометом. Изузетак чини неколико песама, углавном лирских вињета, које се по тематици и садржају знатно разликују и које је песник мирне савести могао и да изостави. Међутим, мода је наш суд исувише субјективан и пристрасан, те је то био главни разлог што нисмо препоручили да те песме изостану из збирке, а коначни суд о томе (из)рећи ће читаоци, а то је оно и најмеродавније, зар не?

У сваком случају, радује чињеница да Птицом на прозору Анђелка Заблаћанског српска поезија добија додатну свежину и добродошлу вредност и снагу. Радује и чињеница да наша савремена поезија са Заблаћанским добија осебујно и изузетно снажну и важну песничку појаву, о којој ће тек бити речи, која се у будућности мора узимати у обзир и коју ће бити немогуће прећутати.


Рума, 15. 8. 2007.                                                                Тодор Бјелкић