Поезија Анђелка Заблаћанског




ДАН У ОЧИМА

Не сећам се ничег више
Осим твог погледа
Водњикавог
Топлог као сунце септембарско
Не сећам се ни да си страсно грлила ме
Ни твог знојавог длана
У мојој руци
Не сећам се твога вриска
Дуго чуваног у дубинама жудње
Не сећам се
Ни да си била у песми мојој
Ничег
Осим погледа што ме мази
Погледа што прича у тишини
Што ме теши
Што ме као вино пије
Само
Погледа твог.

Анђелко Заблаћански