Поезија Анђелка Заблаћанског




ПОГЛЕДИ
Кроз прозор гледам румене јабуке
Како их купа сунце јесење
А видим твоје очи и руке
Како у мом срцу топе хладно стење
Из душе беру јад и муке
Док ми се видик на небо пење
И заборављам мртве јауке
И тело престаје да стење
А све су тек снови и жеље пуке

Анђелко Заблаћански