Поезија Анђелка Заблаћанског




ПУТ

1.
На чизме пала прашина
А путу нигде краја
Ни сна
Ни јаве
Само тишина
Што ни у ноћ ми
Не доноси смираја.

2.
Ћутим
Више ни не слутим
Ни снове не тражим
Нити ме они зову
Ни сузе – ни вриска
Ни ветра – ни сунца
Само ноћна тама
У оку
У грлу
У сећању
У последњој нади
У лишћу што шушти.

Анђелко Заблаћански