logo sajta
Поезија Анђелка Заблаћанског




http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=4625932&fmt=11&lani=sc
Анђелко Заблаћански

РАМ ЗА СЛИКЕ ИЗ СНОВА (1992)
(Збирка песама)
страна 63

ИЗДАВАЧ:
Омладинска задруга ''Богатић''
Богатић

РЕЦЕНЗЕНТ:
Милован Прокић



Рецензију за збирку Рам за слике из снова написао је Милован Прокић,

мачвански песник, учитељ и културни посленик.

 

Из рецензије:

Први утисак и општи закључак је да су песме Анђелка Заблаћанског истински вредна и чиста поезија. Њена чистота произилази из искрености и лепоте језика. Тематски није преширока, и најчећше теме су: живот, жеља за животом и то обичним - свакодневним, самоћа, сета и носталгија за прошлошћу која је неповратна, љубав према жени.

Међутим, све његове песме, било ком тематском опусу припадају, имају заједничку црту из које зрачи пишчева душа. Та душа је богата као родна Мачва, али и топла као летњи поветарац који у мајским вечерима милује глушачке сокаке. У свим песмама осећа се дубока туга за срећним и раним детињством, као и срџба на судбину која је прекинула континуитет срећног живљења. Та туга за прошлошћу и срећним детињством исказана је у песми Успомене:


"Детињство под кровом од слика

ноћас су моје очи,

ноћас је бол тек део мог стиха

док корак уназад крочи.


А лавеж паса тутњи кроз мене;

сетно тумарам за њим,

тражећи неке мртве сене -

док неприметно већ зрим."


Анђелков стих је пријатно музикалан и мелодичан, док је језик, иако непребогат, зачуђујуће вешто песнички употребљен.

Могло би се рећи да Анђелко Заблаћански највише подсећа и личи на недовршеног и несрећног, али непоновљивог Владислава Петковића - Диса.