Поезија Анђелка Заблаћанског




БЕЗНАЂЕ

Живот је безнађе снова
Кад прођу тренуци смеха
Кад заувек оде љубав нова
Укус блаженства и греха.

Кад истини гледаш у очи
А дубоки јој осећаш траг
На сјају звезда у ноћи –
Кад губиш оног ко ти је драг.

Кад душом ти овлада мир
Као уснула сенка бића –
Живот је тек нечији хир
Без капи опојног пића.


Анђелко Заблаћански