Поезија Анђелка Заблаћанског




ЉУБАВ ЗА ВЕЧНОСТ

Не криј те коприве у недрима својим
Кад знам да су вреле,
И још снажно шапћу по уснама мојим:
Нисмо свеле, нисмо свеле.

Не криј тај ђурђевак што у коси твојој
Чува за тебе јутра,
И води те у загрљај машти мојој.
Тако данас, тако сутра.

Не криј руже; трн до трна – све самоћа,
Моја и твоја иста.
Буди Ева, бићу Адам жељан воћа;
Наша је љубав чиста.

Анђелко Заблаћански