Поезија Анђелка Заблаћанског




МАЧВАНСКА ЗЕМЉА

О, доброте твоје
Ору те и псују
Кажу, некад слажеш
У звезде те кују
И опет псују
А ти увек, увек дајеш.

Знојем те натопише твоји
Њином крвљу туђа рука
А ти све трпиш
Кад некад те пљују
Мећу на сто мука
И опет псују
Остајеш без јаука

О, доброте твоје
Испод коре хлеба земљо
Тврди длани те мазе
Воле и псују
Као очи пазе
У бразди злато кују
Сељанка и сељa

Анђелко Заблаћански