Поезија Анђелка Заблаћанског




НАЈЛЕПШЕ ОЧИ

Да ли невиност крију очи твоје
Дубоко сетне – блиско сањиве
Плахе као пчеле кад се роје
Да ли бар некад су сасвим рањиве

Или баш сјај су душе твоје меке
Свебрижне и увек жудње пуне
И неке радости далеке, далеке
Да ли очи су ти топле као струне

Или у лепоти крију своје чини
И осмех што ђаволе је срео
Да ли ме увек воде ка паучини
Или поглед ти је већ за љубав зрео


Анђелко Заблаћански