Поезија Анђелка Заблаћанског




НАША ИСТИНА

Самоћа као воденица
Бол као пустиња
Жеље као стеница –
Ја са срцем од иња.
 
Ти као планински врхови
Распеће покушаја
Живот – окорели снови –
Ја као звезда без сјаја.
 
Ми као лет без крила
Истина сама, мртва
Ти богиња си била –
Ја сањар и жртва.

Анђелко Заблаћански