Поезија Анђелка Заблаћанског




ПРИВИЂЕЊЕ

Сав бескрај свемира
На један дан мог живота паде
И сан као слутња чудну моћ ми даде
У ноћи бола и немира.

У тами ћутке стоје
Све звезде водиље погашене
Још само светле моје очи уплашене
О, Боже - чега се то боје?

Анђелко Заблаћански