Поезија Анђелка Заблаћанског




СТРАХ ОД РЕЧИ

Откуд ти толико таме
на сићушном длану
у широком оку -
песниче?

У тунелу сам
тунелу још непрокопаном
у очају -
јадниче!

А где је светлост
коју ти дадоше
да као опомена пара уши -
песниче?

Уз богове је угаснула
са страхом од речи
и безнађем -
јадниче!

Анђелко Заблаћански