Поезија Анђелка Заблаћанског




УСПОМЕНЕ

Лавеж паса у мрклој ноћи
И облак пун тишине;
О, Боже, да ли ћу икад поћи
По зову из даљине?
 
Детињство под кровом од слика –
Ноћас су моје очи;
Ноћас бол је тек део мог стиха,
Док корак уназад крочи.
 
А лавеж паса тутњи кроз мене;
Сетно тумарам за њим
Тражећи неке већ мртве сене –
Док неприметно зрим.

Анђелко Заблаћански