Поезија Анђелка Заблаћанског




ВАТРЕНА ЖЕНА

О циганко врела
под чергом мојих снова
ноћас сам у ватри горео
у додиру твог тела
ноћас сам пијан био
и твоје ноге босе
у длановима сам крио.

Ноћас су очи твоје
сву чедност и похoту свиле
у дрхтаје твог и мог тела
само су усне моје
остале неме као страх
само су снови моји
претворили нас у прах.

О циганко врела
под чергом успомена
некад сам у ватри горео
у додиру твог тела
некад сам пијан био
и твоје ноге босе
давно у длановима крио.


Анђелко Заблаћански