Поезија Анђелка Заблаћанског




ЖЕНА У СНОВИМА

Чекаћу те
иако си вечности сан
а истина тек један трен
чекаћу те
о вечна илузијо моја.
 
О беспуће
у свим чарима твојим
зато те чекам и волим
бестидна жено
твој сам господар и твој слуга.
 
Сновиђење си
распуклих цветова росе
бескрај додира руке
о жено - мир си
у немиру похотних очију мојих.
 
Зато чекам
иако си вечности сан
а истина тек један трен
зато те волим
иако од твоје дрскости стрепим.

Анђелко Заблаћански