Поезија Анђелка Заблаћанског




ЧИТАОЦУ

Само сам песник
Знај то
Док читаш моје риме

И нисам љубави весник
А ни зло
У стиху нећеш ми наћи име

У сваком слову себе део
Једино тражи
Из душе просуте по папиру

Јер живот један невесео
Или пун лажи
Осетићеш у срца немиру

И знаћеш јасно као дан
Шта пише
У стиху и иза њега

Ако ми украдеш сан
Да ме збрише
У ноћи црњој од свега

Јер песник сам само
То знај
Док моја реч те весели или дражи

И нисам ту - нисам ни тамо
Можда тек смирај
Или зрно песка на плажи

Анђелко Заблаћански