Поезија Анђелка Заблаћанског




ИСКРА

Од мене ништа не тражи
Ништа ти немам дати
Само наду на уснама
И осмех невидљив, нем
А увек само мој.

Од мене ништа не тражи
Свакој сам понешто дао
Парче сна и комад бола
Реч што буди и умара
И обоје пече.

Не тражи – јер ништа немам
И себе негде изгубих
Имам тек искру у оку
Ту сузу могу ти дати
Али то не желим.

Анђелко Заблаћански