Поезија Анђелка Заблаћанског




ЈОШ ЈЕДАН САН

Још један прође сан преварене наде
И јесен крупним корацима стиже
У џепове стале све године младе
А осмех своје тешко сидро диже.

Дрхти од буре талас и лију кише
У око магле заборава пале
Како да нађем јутро кад не знам више
У чијем сну су жудње ми заспале.

И опет ноћ ме лаже да зора стиже
Да иза сваке таме светлост стоји
Да сваки нови трен са старим се ниже
Као да сви су исти – и сви само моји.

Анђелко Заблаћански